U okviru obilužavanja Dana Zavičajnog udruženja „Hercegovina“, večeras je u Subatici, u sali Tehničke škule „Ivan Sarić“, održano deseto po redu „Hercegovačko veče“. Ovoj tradicionalnoj svečanosti, koja je okupila više od osam stotina Hercegovaca, potomaka i prijatelja Hercegovine, prisustvovali su i gradonačelnik Subatice Stevan Bakić i načelnici i pridstavnici opština Bileća, Berkovići, Gacko, Ljubinje i Varoši Trebinja, iz Istočne Hercegovine.
Gradonačelnik Bakić je, obraćajuć se prisutnima, kazo da je izazov stojat i divanit isprid Hercegovaca, oštroumni i mudri ljudi i veliki govornika, i podsitio da su najveća imena srpske nauke i kulture: Jovan Cvijić, Ivo Andrić, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, Momo Kapor… istraživali i pisali o liku i karakteru Hercegovaca,
Naveo je da je Jevto Dedijer, na nagovor Jovana Cvijića, posli desetogodišnjeg istraživanja 1909. godine objavio kapitalnu studiju „Hercegovina“, za koju je Momo Kapor kazo da je „više od knjige“, a Rajko Petrov Nogo izgovorio – „on nam je kuću sačuvo“.
„Hercegovci su, pisala su ta velika imena, dinarski tipovi ljudi, po prirodi učtivi i srdačni, a kraj iz kojeg potiču učinio i je da budu skromni i pobožni. Sve to je uticalo na njev karakter, da budu oprezni i pažljivi, al i veoma ponosni. I tribate bit ponosni na svoje slavne pretke, na svoju slavnu istoriju, na svoje slavne običaje, jer to su Hercegovci“, naglasio je gradonačelnik Bakić.
Dodo je da su mu posle jedne svečanosti poslali, kako je kazo, dosta ciničnu poruku u kojoj je pisalo: „Di su Hercegovci, opet su zakasnili“.
„A, ja im večeras odgovaram: evo moji Hercegovaca. I nikad u većem broju. I nikada nisu zakasnili, oni su uvik na vrime i na mistu kad tribaje“, istako je Bakić.
On je kazo da Zavičajno udruženje „Hercegovina“ učestvuje u svim oblastima društvenog života Varoši Subatice i svojim aktivnostima doprinosi razvoju ove varoši, al da uspiva i da održi veze sa svojim rodnim krajom i da čuva i niguje tradiciju, običaje svog zavičaja.
„Lokalna samouprava Varoši Subatice uvik će im bit na raspolaganju i uvik će im bit najveća moguća podrška. Na kraju bi Zavičajnom udruženju ’Hercegovina“ čestito Dan Udruženja i poželio uspišan rad i u narednim godinama, a svima vama, dragi prijatelji, želim lip provod i svako dobro“, zaključio je gradonačelnik Stevan Bakić.
Pridsidnik Zavičajnog udruženja „Hercegovina“, Dragoslav Andrić, napomenio je, izmed ostalog, da su se rukovodstvo i članovi Udruženja trudili nigovat tradiciju i običaje starog kraja – iz njeve kršne Hercegovine, ko i da su nastojali u okviru svoji mogućnosti pomoć kako Hercegovcima, tako i ostalim članovima lokalne zajednice.
Prisutnima su se obratili i viši savitnik Ruskog doma – Ruskog centra za nauku i kulturu u Beogradu, dr Georgi Engelhardt, načelnik Opštine Ljubinje Stevo Drapić, književnik i pesnik Pero Zubac i pozorišni i televizijski glumac Aleksandar Dunić koji je izrecitovo pismu Laze Kostića „Santa Maria della Salute“.
U okviru večerašnje svečanosti, pridsidnik ZU „Hercegovina” Dragoslav Andrić, uručio je zafalnice ovog udruženja poznatom specijalisti ginekologije i akušerstva dr Luki Anđeliću, zubnom lekaru i majki desetoro dice Milijani Adamović, guslaru Ljubomiru Pavloviću i umitničkom rukovodiocu Ansambla nacionalni igara „Jovan Dučić“, iz Trebinja“, Nebojši Ratkoviću, dok je obašku zafalnicu prido Borivoju Vukajloviću, osnivaču ZU „Hercegovina“.
Zafalnice Udruženja dobili su i novinar Branko Stanković, autor emisije „Kvadratura kruga“, ko i novinar Milivoje Beštić, koji nisu bili u mogućnosti prisustvovat obilužavanju Dana „Zavičajnog udruženja Hercegovina“.
„Hercegovačko veče“ obogatila su autentična ila, pisma i igra, a priređen je i prigodan kulturno-zabavni program u kom je učestvovo i naš poznati pivač Aco Pejović, s bendom.
Osnivačka Skupština Zavičajnog udruženja „Hercegovina“ održana je 26. januara 2014. godine, u Bačkom Dušanovu, naselju nadomak Subatice. Zavičajno udruženje „Hercegovina“ održalo je 15. februara 2014. godine, u subatičkom Hotelu „Patria“, prvu pristupnu konvenciju. Dan ZU „Hercegovina“ je 15. februar, a krsna slava Udruženja Mala Gospojina (21. septembar).
